Poreklo čaja
Čaj vodi poreklo iz Azije. Već nekoliko hiljada godina gaji se u Kini, a mnogo
kasnije počeo je da se gaji i u drugim delovima sveta. U Evropu prvi čaj stiže
1610. godine brodovima jedne holandske kompanije. U Moskvi počinju da ga
upoznaju 1618. godine, kada je poslužen caru Alekseju u kineskoj ambasadi. Do
kraja XVIII veka postaje dostupan skoro svima.
Čajevi predstavljaju mešavine usitnjenih ili neusitnjenih biljnih delova, a
namenjeni su za unutrašnju i spoljašnju upotrebu.
Svi listovi čaja (osim biljnih i voćnih) potiču od istog grma zimzelene biljke
koja ima latinsko ime – Camellia sinensis. Drvo čaja je jako i otporno
zimzeleno drvo ili grm, koje može da naraste i do 5m visine, ali proizvođači se
trude da njegova visina ne pređe 1m da bi se lakše bralo lišće čaja. Ono treba
da bude što mlađe, da bi čaj bio na ceni. Listovi su tamnozelene boje i bez
mirisa, dok su cvetovi beli, krupni i imaju vrlo prijatan miris koji podseća na
jasmin.
Kod nas se “čajevi” uglavnom pripremaju od aromatičnih biljnih vrsta. One
sadrže etarska ulja, koja , osim što su lekovita, imaju prijatan ukus i miris.
Biljni čajevi se proizvode se od cvetova, kore i semenja, a i od raznovrsnog
voća. U svom sastavu nemaju kofein pa su pogodni za decu. Ovo je druga velika
grupa čajeva koja nema mnogo zajedničkih osobina sa pravim čajevima.
Sastojci čaja
Glavni lekoviti sastojci čaja su kofein, teobromin, teofilin, adenin,
rutin, etarska ulja… ima joč i gume, dekstrina, masti, voska, belančevina,
tanina…
Kofein nadražuje koru velikog mozga, usled čega se smanjuje pospanost , odnosno
povećava budnost i povećava psihomotorna izdržljivost. Deluje i na
kardiovaskularni sistem ( tako što povećava snagu kontrakcije srčanog mišića),
relaksira glatke mišiće bronhija (što ima terapijski značaj), povećava
sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu, povećava diurezu.
Predstavnici antioksidanata u čajevima su flavonoidi, a s nutricionističkog
gledišta "pravi" se čajevi uglavnom smatraju predstavnicima ovakvih
svojstava. Flavonoidina sposobnost antioksidacije je vrlo velika, smatra se da
je aktivnost pojedinih biljnih polifenola veća od aktivnosti već dobro poznatih
antioksidativnih supstanci - vitamina C i E. Flavonoidi pre svega pozitivno
djeluju na funkciju srca, ali i sprečavaju razvoj pojedinih vrsta raka. Osim
navedenog, flavonoidi inhibiraju metaboličke reakcije nekih mikroorganizama kao
što su npr. Salmonella typhi, Campilobacter jejuni, Campilobacter coli,
Helicobacter pylori, Shigella, Clostridium, Pseudomonas, Candida i ostali.
Najnovija istraživanja objavljena u američkom časopisu za kliničku ishranu
(American Journal of Clinical Nutrition) ukazuju da ekstrakti iz pravog čaja
mogu pomoći pri mršavljenju time što ubrzavaju oksidaciju masti.
Metode pripreme
Japanska metoda– prokuvana voda se prohladi na oko 60°, prelije preko čaja i
ostavi 3 minuta da odstoji. Ako je čaj previše kiseo, prvu vodu baciti a isti
čaj ponovo preliti toplom vodom. Nakon 2-3 minuta servirati.
Engleska metoda – jedna šoljica = jedna mala kašika čaja. Listići se preliju
vrelom vodom. Nakon 5 minuta čaj se servira.
Troprst metoda – za svaku šolju uzeti čaja koliko stane između palca, kažiprsta
i srednjeg prsta + jedna merka za čajnik. Sve preliti provrelom ali malo
ohlađenom vodom.
Dodaci i korišćenje
Čaj se može začiniti na različite načine: dodavanjem mleka, ruma, limuna,
vanile. Najčešće se zaslađuje šećerom ili medom. U Kini i Japanu pije se
nezaslađen i bez ikakvih dodataka. Može se koristiti i kao začin. Iz listova se
dobija i boja.
Kesice ili listići
Naravno da je čaj u listićima mnogo ukusniji i zdraviji od onog u filter
vrećicama, za koje se najčešće koristi čajna prašina. S kesicama se lakše
barata, ali su ukus i aroma neuporedivo bolji ako je čaj u listićima.
Čuvanje
Čaj je vrlo osetljiv pa se mora čuvati na hladnom i suvom mestu. Nemojte ga
držati pored belog luka, na primer, jer lako prima mirise. Aluminijumske posude
koje se mogu čvrsto zatvoriti su idealne.
Čaj ujutro budi, osvežava duh i misli, podržava kreativnost i podstiče volju
(crni čaj, zeleni čaj, šipkov čaj, voćni čajevi...);
čaj u podne opušta, obnavlja i čisti organizam, olakšava varenje, posebno teško
svraljive hrane, vraća organizmu vodu i, uopšte, uz čaj se druži i opušteno
čavrlja (maštovite biljne mešavine, voćni čajevi, "čajni kokteli",
domaći ledeni čajevi...);
čaj navečer opušta od napornog dana, umiruje, uspavljuje, daje osećaj mira i
zadovoljstva, olakšava varenje i osigurava bolji i mirniji san (biljni čajevi,
metvica, kamilica, matičnjak ili mešavine...);
čaj zimi greje, opušta, ispunjava duge večeri, pobuđuje volju, daje energiju;
čaj leti osvežava, smanjuje znojenje, osigurava organizmu dovoljne količine
vode, vitamina i ostalih mikroelemenata, čisti organizam od toksina, diže
energiju, vraća volju... (voćni čajevi, domaći ledeni čajevi, biljni čajevi).
Dejstvo čaja
Znači, čaj suzbija i smanjuje umor i sanjivost, naročito ako je umor nastao
zbog umnog naprezanja. Čaj okrepljuje i omogućava bolji rad mišića (refleksi su
brzi), što pomaže u svakodnevnom radu sportistima, pilotima, vozačima. Uz čaj
se može sanjariti, ali i koncentrisanije vladati duhovnim i fizičkim naporima.
On je pomoć pri opuštanju, davalac energije, zdravlja, nacionalno piće,
lekovito sredstvo, razonoda, sredstvo za uživanje i druženje.
